Вакцинација

Вакцинација је намерно уношење у организам мртвих или живих, ослабљених, узрочника болести, њихових производа или делова произведених генетским инжињерингом, како би се у људском телу подстакао развој специфичних одбрамбених чинилаца.
Зашто вакцинација?
Овај начин заштите од болести називамо активном имунизацијом и њоме се постиже дугогодишње специфично одбрамбено памћење.
Ревакцинацијом се овако стечена заштита појачава.
Значај вакцинације: деца немају довољно снажне одбрамбене механизме да би се успешно бранила од тешких заразних болести. Ове болести су некада доводиле до великог оболевања међу децом од којих су нека смртно завршавала или преживљавала са трајним оштећењима здравља. Данас, захваљујући вакцинама, многе од ових болести су сузбијене а неке у потпуности искорењене.
Календар вакцинације:
Законом је регулисано да се деца код нас обавезно вакцинишу против: туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе, малих богиња, рубеола, заушака, вирусног хепатитиса Б, и оболења изазваних бактеријом Хемофилус инфлуенце тип Б. Против поменутих болести примењују се појединачне и удружене вакцине. Установљен је календар вакцинације којим се прописује време и учесталост давања сваке вакцине.
Новорођенче већ првог дана живота добија вакцину против вирусног хепатитиса Б (Хеп.Б), а пред излазак из породилишта вакцину против туберкулозе (БЦГ вакцину).
Вакцинација се наставља даље према поменутом календару вакцинације у педијатријској амбуланти. Свакој вакцинацији предходи педијатријски преглед детета.
Са навршених месец дана живота новорођенче прима следећу дозу вакцине против вирусног хепатитиса Б, а трећу дозу са навршених шест месеци живота.
У узрасту од два месеца прима прве дозе вакцина против: дечје парализе - Полио (ОПВ); дифтерије, тетануса и великог кашља (ДТП) и бактерије Хемофилус инфлуенце тип Б (Хиб). Друга и трећа доза ових вакцина следи са размаком од шест недеља.
Са навршених годину дана живота дете прима вакцину против малих богиња, заушака и рубеола (ММР).
Касније, у 2., 7. и 14. години следи ревакцинација против неких од већ поменутих болести.
Поствакциналне реакције
Мали број деце након вакцинације има благе локалне реакције у виду црвенила, отока и појаве бола на месту давања вакцине. Ове тегобе се смирују локалном применом хладног облога. Поред локалних реакција код давања ДТП вакцине у првих 24, а највише до 72 сати, могу се јавити и опште реакције као: узнемиреност, плачљивост, повишена температура или поспаност. У другој недељи по пријему ММР вакцине дете може добити кијавичав лик, благ осип по лицу и телу, увећане лимфне жлезде на врату, краткотрајан скок температуре. Снижавање повишене температуре се препоручује уз помоћ антипиретика, лекова за снижавање температуре. То су сирупи који се дају у количинама пропорционалне килажи детета или узраста. Благе поствакциналне реакције нису разлог за велику забринутост родитеља.
Данас на тржишту постоје домаће и увозне вакцине, а о њиховим особинама треба потражити информације од педијатра.
 

Пратите нас на нашем Јутуб каналу