Све о немлечној дохрани

ШТА ЈЕ НЕМЛЕЧНА ДОХРАНА?

Немлечна исхрана или дохрана је постепено увођење посебно припремљених намирница различитог укуса и текстуре. У немлечну исхрану спадају: воће, поврће, житарице, месо, риба, јаја. У дохрану спадају и млечни производи. Храна за бебе припрема се на посебан начин.

КАДА ПОЧЕТИ СА УВОЂЕЊЕМ НЕМЛЕЧНЕ ДОХРАНЕ?

По препорукама Светске здравствене организације са дохраном се почиње са навршених шест месеци бебе. До тада је млеко (мајчино или
адаптирано млеко) једина храна за бебу.

НА КОЈИ НАЧИН САМА БЕБА ПОКАЗУЈЕ ДА ЈЕ СПРЕМНА ЗА НЕМЛЕЧНУ ДОХРАНУ?

Осим календара који казује да је беба напунила шест месеци, и само одојче показује знаке спремности за почетак немлечне дохране. Већина беба је спремна за немлечну исхрану када може да држи главу усправно и да седи уз подршку, када не избацију храну из уста – односно када је развило рефлекс да чврсту храну из предњег дела усне дупље потисне у ждрело и прогута. Ако покушате да дате беби храну а она је језиком потискује напоље више пута онда значи да још увек није зрела за дохрану. Тада треба сачекати недељу дана па покушати поново. Важно је да се поклопе и „календар“ и зрелост бебе. Пре почетка увођења немлечне дохране посаветујте се са лекаром.

КАКО ПОЧЕТИ СА УВОЂЕЊЕМ НЕМЛЕЧНЕ ДОХРАНЕ?

Постепено и са пуно стрпљења. Најважније је да посматрате своју бебу и прилагодите време храњења њеним потребама. Сваком одојчету је потребно одређено време (некада и неколико месеци) да успостави свој
ритам храњења. Пракса је да се нове намирнице уводе касно пре подне, у подне или рано после подне - јер су тада бебе најмирније и остаје довољно времена до ноћног спавања да се прате реакције на нову намирницу.
Нове намирнице се појединачно уводе у исхрану сваких три до пет дана. То значи да се недељно уводе највише две различите намирнице. Ово се
ради због евентуалних алергијских реакција. Уколико приметите било какве реакције на нову храну (осип, пролив, повраћање) обратите се лекару.
Кашице комбиноване са више намирница се праве тек након што је дете усвојило сваку намирницу појединачно.
Треба почети са малом количином у виду пробе одређене намирнице. Једна до две кашичице на почетку па се количина постепено повећава до 6-8
кашичица када постаје оброк (ово је минимална количина која се сматра оброком). Веома често бебе пружају отпор и не прихватају нове укусе. Тада се родитељи довијају на различите начине. Најчешће се додаје мајчино или адаптирано млеко више него што рецепт захтева . Па се постепено повећава количина нове намирнице. (По систему: непознато камуфлирати познатим).
Веома брзо ће беба сама показати шта воли више а шта мање. Који укуси су прихватљивији а који су мање прихватљиви.
Не инсистирајте на нечему што је неприхватљиво за бебу. Будите стрпљиви. Пробајте поново.
Ако је за утеху нема беба које пре или касније нису прихватиле дохрану.

КО ОДЛУЧУЈЕ О ВРЕМЕНУ И НАЧИНУ УВОЂЕЊА НЕМЛЕЧНЕ ДОХРАНЕ?

Педијатар – пратећи напредовање детета (раст и психомоторни развој) а у сарадњи са родитељима – одлучује о времену и начину увођења немлечне
исхране.

ЗАШТО НЕ ЖУРИТИ СА УВОЂЕЊЕМ НЕМЛЕЧНЕ ДОХРАНЕ?

Зрелост система за варење одојчета од 6 месеци је тог степена да су постигнути услови за лако прихватање немлечне дохране. Дакле, бебе до
шестог месеца са тешкоћом варе немлечну храну и немају могућности да у потпуности искористе хранљиве материје из немлечних намирница.
Нека врста хране може повећати ризик од алергијских реакција на храну и екцем у каснијем узрасту. Зато је битно пажљиво одабрати са којом
храном почети немлечну дохрану.

СА КОЈИМ НАМИРНИЦАМА ПОЧЕТИ НЕМЛЕЧНУ ДОХРАНУ?

Првих месец-два дохране, беба само упознаје различите укусе, текстуру, температуру, облик и боје хране која није мајчино млеко. Храна треба да буде лако сварљива и да нема алергогена својства (да не изазива алергијске реакције).
Сви се слажу да се уводе житарице, воће или поврће. Најчешће се прво уводи пиринчана каша која се прави са водом у коју се дода адаптирано
или мајчино млеко. Пиринач се са увођењем нових намирница може мешати са воћем или поврћем.
Прво воће може бити јабука, па затим бресква, кајсија, крушка, банана, шљива. На почетку увођења одређеног воћа – воће се кува или пече, а тек на крају даје у виду свежег сока разблаженог са прокуваном незаслађеном
водом. Само се банана одмах даје термички необрађена.
Прво поврће које се уводи у бебину исхрану су: шаргарепа, кромпир, тиквице и бундева.

ГУСТИНА И ТЕМПЕРАТУРА НЕМЛЕЧНЕ ХРАНЕ?

Прва храна за вашу бебу треба да буде у полу–течном стању, млечне конзистенције, да би била лакша за гутање. У почетку се може додавати
мајчино млеко, адаптирано млеко или вода у којој се кувала храна за пире.
У првом периоду сва храна (ако није у кашастом облику) се миксира или пасира. Већина беба са осам месеци има по четири зуба, па се могу
давати комадићи хране који ће бебу подстицати на жвакање. Неким бебама зубићи касније избијају али то не значи да их не треба подстицати да жваћу.
Бебе могу да жваћу и уз помоћ својих десни. Све бебе то воле.
Од 8. месеца се даје такозвана „храна из руке“ – храна коју бебе једу прстићима – корица хлеба или на штапиће или кришке исецкано
воће или поврће. На почетку то могу бити штапићи шаргарепе који
су предходно благо прокувани или корица хлеба, а касније ситно сецкана храна. Будите увек присутни док беба једе да не би дошло до загрцњавања које може бити опасно. Али немојте због страха од загрцњавања спутавати бебу да се осамостаљује. Ви будите на опрезу али подстичите дете да једе
самостално и испитује укусе и текстуру хране.
Храна за бебе треба да буде собне температуре или млака. Не треба да буде сувише топла јер је бебино непце осетљивије него непце одраслих.

ШТА АКО БЕБА ОДБИЈА НОВУ ХРАНУ?

Ретко која беба одмах прихвати нову немлечну храну пре свега због укуса који је различит од оног на који је навикла. Постоји могућност да још увек не уме да прогута немлечну храну што значи да још није спремна за
чврсту храну. Можда се беби у том тренутку не допада дати укус, па треба пробати са неком другом врстом хране, а са претходном сачекати и поновити за пар недеља. Ако једну врсту хране беба одбије у првом тренутку, не значи да је она временом неће заволети или прихватити.
Не треба поистовећивати бебин укус са сопственим - оно што родитељи не воле беби баш може бити изузетно укусно. Као и у свим другим ситуацијама када је родитељство у питању – не журити, не бити нестрпљив, не инсистирати. Ако неће данас, прихватиће за неколико дана.

КОЛИЧИНА НЕМЛЕЧНЕ ХРАНЕ?

Када се први пут уводи нова намирница даје се једна до две кашичице – не више чак и ако беба тражи још. Количина се повећава из дана у дан.
Оброком се сматра када беба поједе најмање 6 до 8 кашичица хране. То је од 30 до 50мл.
Када прихвати нову храну – беба најбоље зна колико јој је потребно и једе док се не засити. Бебу не треба терати да поједе онолико колико су
родитељи зацртали да је довољно, јер се на тај начин потискује природни осећај ситости и таква деца су касније у животу склонија гојазности.
Такође треба знати да бебе до годину дана једу више него после годину дана. То многе родитеље беба старијих од годину дана збуњује и забрињава.

КАДА НЕМЛЕЧНИ ОБРОК ЗАМЕЊУЈЕ МЛЕЧНИ?

Са постепеним увођењем немлечне дохране смањује се унос мајчиног или адаптираног млека. Оброком се сматра најмање 6 до 8 кашичица хране.
На почетку немлечне дохране после сваког немлечног оброка (или између немлечних оброка) се нуди млеко (мајчино или адаптирано) и та количина се временом смањује. Бебе које доје и даље треба да добијају мај-
чино млеко онолико пута колико желе, док оне на адаптираном млеку постепено смањују број унетих оброка.

КОЛИКО ЈЕ МЛЕКО ВАЖНО КАДА БЕБА ПОЧНЕ ДА ЈЕДЕ ЧВРСТУ ХРАНУ?

Када се детету уведе немлечна дохрана, млеко и даље остаје главни извор калцијума и беланчевина.

КОРИШЋЕЊЕ ЗАМРЗНУТЕ ХРАНЕ

Коришћење брзо смрзнутих свежих намирница које чекају на даљу термичку обраду је прихватљиво иако је, наравно, припремање свежих намирница најбоље. Треба избегавати замрзавање куване хране и поново одмрзавање. Другим речима, брзо смрзнути грашак се може користити ако нема свежег.
Не препоручује се замрзавање скуваног свежег грашка и поновно коришћење. Забрањено је замрзавање куване хране направљене од замрзнутих производа и подгревање више пута. (Замрзавање куваног грашка направљеног од свеже замрзнутог грашка, нпр.).
Чување скуване хране у фрижидеру допуштено је 24 односно 48 сати зависно од врсте хране. (Нека храна, попут спанаћа рецимо, може се јести само
свеже припремљена – не може се чувати ни у фрижидеру).
Не треба заборавити да и свежа храна чувањем у фрижидеру постепено губи хранљива својства. Зато је најбоље користити свеже припремљену храну од
свежих намирница или их у фрижидеру чувати у посебним вакуум-посудама.


 

Пратите нас на нашем Јутуб каналу