Пијење воде

Наше мајке су збуњене саветима које добијају о томе да ли беба пије воду, од када пије , да ли сме да пије воду, коју воду , коју количину... Забуна настаје јер су њихове мајке нудиле воду без ограничења, а данас постоје друге препоруке које нису до краја растумачене, интерпретирају се различито и уносе пуно забуне.
Некада, важила је препорука у којој је требало дете уоброчити и хранити на три сата. Новорођенчету такав ритам не одговара, те су бебе биле узнемирене и добијале воду и чај како би се држао ритам храњења на три сата. Често нису напредовале довољно, те је увођена млечна формула, уместо да је беба дојена на захтев. Како су се стицала сазнања о потребама новорођенчета и одојчета, затим о зрелости и функционисању организма, а и проучавањем култура и народа (Африка, Азија) у којима се бебе хране на захтев и у сталном су контакту са мајком, напуштен је концепт крутог уоброчавања на три сата. Но, како се стечене навике тешко мењају, и како уплашени родитељи највише желе „рецепт“ по коме ће се понашати, једна недовољно разјашњена препорука је унела забуну те се код нас и данас поставља питање „пије ли беба воду?“
Шта значи порука „новорођенчету није потребна вода“?
Природа је створила мајчино млеко као најбољу храну за новорођенче. Оно одговара по саставу потребама бебе и зрелости организма детета. Мајчино млеко је по свом саставу више од 90% вода. Како је желудац новорођенчета малог капацитета (50-60 гр), а како се мајчино млеко вари за мање од сат времена, потреба бебе је да се доји на захтев не гледајући на сат, поготово ако узмемо у обзир да је новорођенчету контакт и близина мајке најпотребнији након рођења. Једино ограничење постоји у првом месецу да између два оброка не сме да прође више од три сата од почетка храњења до почетка следећег оброка. Оваквим начином храњења беба је добила све оно што јој је потребно на начин који је природа предвидела. Тако беба сама себи обезбеђује храну, јер често дојење подстиче лактацију и доводи до природног пражњења дојки ( избегава се застој млека).
Ако све ово знамо онда можемо да разумемо зашто не треба нудити новорођенчету воду, јер мајчино млеко задовољава све те потребе у првом месецу. Али морамо научити правилно да размишљмо. Ако се налазимо у посебним условима изложености виској температури ,не регулисана температура лети у стану или је беба са повишеном температуром, нудићемо воду на кашичицу. Касније од другог месеца нарочито ако су летњи месеци нудимо воду, али не пола сата пре и после подоја.
Запамтите: НУДИМО, важно је да дете буде понуђено да ако му је потребно узме колико му треба, НЕ МОРА ОБАВЕЗНО да пије.
Сваки организам има своју потребу и то треба поштовати, беба узима и тражи само оно што јој прија, зато јој се нуди, јер још није способна сама да захтева, али се не инсистира ако не жели. Тако имамо децу која доје и не желе воду и она која доје и пију воду.
Када беба не доји, без обзира на узраст и годишње доба, њој се нуди вода. И бебе које се хране формулом понашају се према својој природи, неке пију воду, неке не желе. Нема места за страх, формула се прави са водом и беба свакако добија воду.
Као и увек кад говоримо о правилима у одгајању и неговању беба, она су ту да их разумемо и према природи детета применимо.
 

Пратите нас на нашем Јутуб каналу