Надмудривање деце и родитеља у исхрани

ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТИ ИСХРАНЕ – КОМУНИКАЦИЈА РОДИТЕЉА И ДЕТЕТА ПРЕКО ХРАНЕ

Проблема са исхраном има много, а узроци су разноврсни. Углавном се проблем исхране не односи само на исхрану него је и много више од тога. Почевши од периода бебе када кроз давање хране беби (мајка, а касније и отац, ако помаже у процесу храњења и других активности око детета) показујемо и наш однос према бебином темпераменту, захтевности, тражењу, начинима прихватања и давања.
Нека деца науче од малена да кроз храну могу да држе контролу над родитељима. Тако храна детету постаје „добар“ начин да „изгура своје“, „да његова буде задња“, „да се осети важним“, међутим и „да привуче пажњу родитеља ако је несигурно, уплашено“. Важно је да родитељ то разуме и одговори на те потребе детета. А не да потребе за пажњом замени инсистирањем на исхрани.
Ако се већина дневних активности око детета сведе на проблеме са исхраном (шта ће, како, када, колико и на који начин јести) онда се цела породица врти у затвореном кругу из кога је, без помоћи стручњака углавном тешко наћи излаз.
Уместо да храна као једна од наприроднијих ствари (као што је пијење воде, дисање ваздуха или кретање) буде спонтана и усклађена са индивидуалним ритмом беба и детета – исхрана постаје главни извор нервирања родитеља.
Притисак околине такође понекад може да подстакне забринутост родитеља, јер се као основни критеријум за процену успешности родитељства узима количина поједене хране или килажа детета.
При том се друге важне ствари као што су осамостаљивање (при спавању, храњењу и сл) расположење, комуникација са околином и др. – занемарују.

КАКО СПРЕЧИТИ ПРОБЛЕМЕ У ИСХРАНИ ДЕТЕТА? (ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТИ)

Смањите сопствену стрепњу и напетост око храњења не само на речима него заиста. Некада ту стрепњу морате свесно и вољно издржати да бисте прешли на следећи ниво.
Циљ је да дете види да храњењем не овладава вама и вашим емоцијама.
Ваше понашање треба да буде у складу са прихватањем исхране као уобичајене свакодневне активности.
Дете разуме ситуацију гледајући вас.
Већина родитеља своју забринутост око количине унете хране углавном не скрива пред дететом. Они о томе причају и расправљају међусобно, са пријатељима, родбином, лекаром. Дете стално слуша јадиковке или пресрећне изјаве те тако убрзо схвата колико је његова исхрана важна – за друге. То је први корак ка томе да се проблем одржава и фиксира.
Окрените се мало себи и свом партнеру. Обично мајке које имају ову врсту проблема са децом запоставе однос са партнером који се своди само на родитељство и храњење.
Родитељи који своју зебњу (несигурност, понекад личне или међусобне проблеме) усмере на дечију исхрану од ње заиста и начине проблем. Дете престаје да једе јер је гладно и почиње да једе због других (уз молбе, обећања, претње и грдње). Тако исхрана постаје много више од задовољавања потребе организма.
Окрените се мало себи. Издвојите тренутке само за вас и супруга, посао, пријатеље, хоби.
Однос детета се не изграђује само преко хране. Немојте сводити однос са дететом само на исхрану и њене варијације. Уживајте у мажењу, истраживању и игри са вашим дететом. Уживајте у родитељству.
Навике у исхрани формирају се као и навике у спавању или контроли мокрења. Исхрана није игра. Дете не треба забављати да би појело оброк. Важно је да знамо шта је потребно и довољно вашем детету и разумемо зашто дете понекад одбија храну.
Вршњачка група је необично важна. Дете учу кроз огледање са другима, види и друге примере дечијег понашња, тако се ослобађа учећи на туђим примерима, некада само гледајући, некада и покушавајући ван погледа устрпталих и забринутих родитеља. Зато пробирљива (читајте несигурна) деца лепо једу „у друштву“.
Потребно је нагласити да дете треба да уноси ону количину и врсту хране која је његовом организму потребна, а не ону количину хране коју су родитељи предвидели. Родитељи често заборављају да дете није одрасла особа и да има значјно мање потребе у исхрани (консултујте педијатра), па су незадовољни и забринути мада дете добро изгледа и сасвим је добро ухрањено.

ШТА УРАДИТИ КАДА ПРОБЛЕМИ СА ИСХРАНОМ НЕ ПРЕСТАЈУ?

Није увек једноставно ни лако решити проблем исхране. Понекад је потребан дуг и стрпљив рад са мајком или оба родитеља, нарочито када су у питању родитељи који имају претарно заштитнички став. Многе мајке већ одрасле деце, још увек хране, облаче и купају децу. На тај начин негује се дететова независност, несамосталност и неспособност да се само стара о себи.
Нека дете проспе, нека се испрља али ако оно жели само да једе мајка мора у томе да га подржи и да му помогне Ако дете не показује жељу да се само храни, родитељи треба да нађу начин да га на то наведу.
Родитељи се често жале да је дете избирљиво. Понекад ова избирљивост проистиче из подражавања одраслих. Због тога је боље пред децом не говорити о томе шта мама и тта не воле да једу, ако од њих очекујемо да једу све. Још је боље не износити на сто јело које један од родитеља неће да једе. Дечија избирљивост може да буде везана како за укус хране, тако и за начин сервирања – пун тањир у дечијим очима може да изгледа застрашујуће. Понека јела дете заволи тек касније. Зато будите стрпљиви.
Када дете почне да ужива у игри, онда оброци представљају „губљење“ драгоценог времена па се може догодити да одједном почне да „мрљави“ у јелу.
Не нудите грицкалице уместо оброка. Чуло укуса се развија веома рано, па када се једном навикну на одређене укусе, тешко их је касније од њих одлучити. Због тога је важно да се дете навикава на здраве укусе од малена.
Ограничите детету избор јела на два здрава оброка од којих може да одабере онај који му се више свиђа.
Ако осећате да не можете сами да се изборите са проблемом обратите се педијатру који ће вас упутити психологу или дечијем психијатру.
Родитељи морају да буду прави виртуози у убеђивању своје деце када треба да једу. Малишанима је већина намирница „бљак“, не воле да их једу, мада их никада нису ни пробали. Не занима их што им родитељи објашњавају да су те манирнице врло здраве и корисне за њихов организам.
Зато је врло важно да родитељ не попусти у намери да деци да одређену намирницу. Ово је врло важно за децу школског узраста, када се формирају навике у исхрани, које ће касније када одрасту тешко моћи да се промене. Зато би децу требало навићи на што већи број разноврсних намирница, да би кроз живот прихватили и најразличитије укусе различите хране.
У исхрани деце житарице су веома важне. Врло је важно да се укључе различите врсте интегралног хлеба и пецива. Чак би и колаче требало правити од интегралног, а не белог брашна.
Палачинке које деца радо једу требало би да буду од хељдиног брашна, јер је оно врло хранљиво. Оно ствара и дужи осећај ситости, због чега се посебно препоручује гојазној деци. И сутлијаш би требало да се прави од интералног, а не обичног пиринча, јер је интегрални пиринач изузетно здрав.
Уколико деца одбијају неке врсте неопходног воћа и поврћа родитељи могу да их надмудре, тако што ће направити салату у којој ће бити заступљене различите врсте.
 

Пратите нас на нашем Јутуб каналу