Када стигне брат или сестра

Долазак бебе у породицу за мало дете од три -четири године је увек збуњујући, тешко прихватљив, захтева стрпљење породице док старије дете прихвати нову ситуацију, али такође захтева посебну пажњу одраслих у понашању према старијем детету. Често се несвесно повреди и збуни, јер је оно најосетљивији члан породице када у њу стигне млађе дете.
У тренуцима када се очекује беба родитељи припремају старије дете за што бољу адаптацију на нову ситуацију. Понекад њихов уложени труд и озбиљан рад ситуацију учине компликованијом, па уместо очекиване среће што је добило брата или сестру, старије дете постане раздражљиво, одбија да се понаша као до сада, често назадује на млађи узраст у понашању. На то одрасли неретко реагују љутњом, одбацивањем, омаловажавањем, кажњавањем. Тада се ситуација почиње компликовати и настају потешкоће из којих се тешко спонтано излази.
Где се греши?
Потребно је разумети како дете доживљава и види ситуације око себе. Морамо да знамо какав је сазнајни свет детета на узрасту на коме је, те да потребне информације прилагодимо његовим сазнајним могућностима и његовој емоционалној зрелости.
Прво и основно правило, не лажите дете.
Објасните једноставно, детету разумљивим језиком, сваку ситуацију. Код деце је интелигенција несвесног иста као и код одраслих (бебе се не купују, не доносе их роде, не узимају се из породилишта - рађају их мајке).
Да покушамо да сагледамо свет очима малог детета. Када се саопшти детету да ће добити брата или сестру за себе, дете мисли да ће моћи одмах да се игра са њим/њом, зато треба рећи да се пол не зна, гледати заједно слике када је оно било беба од рођења па надаље, да би могло да разуме каква ће то беба доћи.
Дете може да не жели сестру/брата, не треба га приморавати, мама и тата га рађају за себе, као што су и њега родили, јер су то желели. Исто се односи када дете каже да неће да воли сестру/брата, не треба инсистирати, потребно је објаснити да не мора да је воли, јер беба има маму и тату који је вoлe исто као што и оно има маму и тату који га вoлe. Када дозволите детету да не мора да воли неког кога у почетку доживљава као конкуренцију много га пре заволи, то се спонтано дешава. Прича о не вољењу сестре/брата је упућена родитељима као супростављање, протест.
Многи родитељи инсистирају да старије дете учествује у припремама за долазак бебе. Честа ситуација у којој се дете супроставља родитељима у тим тренуцима (не жели да помаже, руши ствари, понаша се као беба..). Дете то доживљава на следећи начин: бити беба је лошије него бити одрастао, а свима је баш та беба постала јако важна!. Не инсистирајте на помоћи ако дете не жели, не кажњавајте и не реагујте на деструктивност у тим тренуцима, Покажите детету да вам је до њега стало и да је на истом месту у вашем животу као и до сад. Његове реакције настају из збуњености и немогућности да предвиде догађаје у будућности.
Понекад старије дете покуша да повреди млађе. Тада је важно остати присебан, не подизати тон, склонити старије дете у страну и објаснити му да је оно много јаче од бебе, да је беба мала и слаба, као што је и оно само некад било, и да беба сада зна да има великог брата/сестру и да зна даће га увек заштитити. За родитеље је важно да знају да дете то не ради намерно, већ из страха.
Знаци љубоморе често буду веома изражени, шутира се кoлeвка, мама, уједа све око себе... Овакво понашање настаје када дете никако не може да разуме новонасталу ситуацију, када реакције породице још више збуњују дете, оно се осећа напуштено. Интервенција треба да иде у правцу давања значаја детету и његовом узрасту изједначавајући га са собом. Ту може да помогне било који члан породице истог пола као и дете,“ти си велика/велики и идеш самном, пусти ту бебу“ ,“то можемо само ми велики, јаки да завршимо“, мора се дати значај старијем детету иначе ће регредирати на нижи развојни узраст (пелене, кашаста храна, неће да хода...).Дете се труди да имитира оне којима се диве, ако је то само беба, оно ће желети да је беба.
Када дође беба кући често се старије дете не води у вртић, промени се дневни распоред старијег детета. То би требало избећи, јер ако не иде све као и до сада, дете ће се осећати збуњено и теже ће се адаптирати. Беба је дошла, сутра се иде нормално у вртић, јер је у реду да је она ту, ништа се неће променити. Исто се односи и на основне дневне активности старијег детета, не треба их мењати због доласка бебе.
У ситуацијама када старије дете има пет, шест и више година, често се дешава да оно хоће или добије задатак да се брине о беби и да игра улогу маме, тате. Ту се мора бити пажљив, старије дете не сме да има обавезу чувања бебе, оно мора да се дружи са својим вршњацима. Такође то је важно и због бебе не треба да има два лика, гласа маме, тате. Помоћ је добродошла али не и преузимање улога. Родитељи треба да знају да према сваком детету треба да се понашају као према јединчету, јер свако има свој узраст и потребе.
Драги родитељи, најосетљивији члан ваше породице у тренутку доласка другог детета је старије дете, само размишљајте како се оно осећа у новонасталој ситуацији и нећете погрешити у својим поступцима.

 

Пратите нас на нашем Јутуб каналу