Исхрана у четвртом тромесечју

У деветом и десетом месецу дете и даље доји по својој жељи. За децу на адаптираном млеку дневна количина може износити 700 до 900 мл и могу имати 3 млечна и 2 немлечна оброка и 2 ужине (сок и/или воће).
У исхрану се уводе производи од пшенице, јечма, ражи и овса (хлеб, кекс, пахуљице). Млечну кашу можете направити као: качамак, попару са додатком киселе павлаке и младог, немасног сира, сутлијаш, пудинг, са кексом.
Постепено се уводи: карфиол, броколи, спанаћ, блитва, келераба, цвекла и млечни производи (сир, павлака, јогурт, кисело млеко).
Немлечни оброци се могу понудити у следећим препорученим количинама:
- житарице осам до дванаест кашика,
- воћа седам до осам кашика,
- поврћа седам до осам кашика,
- меса три до четири кашике,
- цело жуманце и
- сока 90 до 120 мл у току дана.
У једанаестом месецу дете и даље доји по жељи. Препоручена количина за одојчад на адаптираном млеку је и даље 600 до 800 мл. На исхрани адаптираним млеком беба може имати 3 млечна оброка. Један оброк може бити млечна каша са житарицама. Беба може имати 2 немлечна оброка и 2 ужине (воће, сок). Препоручује се увођење грашка, бораније, пасуља, сочива, купуса, кеља.
Може се почети са давањем рибе.
Препоручене количине намирница у свим оброцима у току једног дана су:
- житарица седам до десет супених кашика,
- поврћа осам до десет супених кашика,
- воћа осам до десет супених кашика,
- меса и рибе четири до пет супених кашика,
- цело жуманце наизменично са месом.
У дванаестом месецу живота детету се и даље нуди мајчино млеко по жељи. Ако се храни адаптираним може узимати 3 млечна оброка и 2 немлечна оброка, са ужинама између. Поврће се може дати исецкано, печено у рерни (кромпир, бундева). Месо кувано, ситно сецкано или млевено у облику фаширане шницле или у разним мусакама. Месо се даје наизменично, дневно, са целим тврдо куваним жуманцем или рибом.
И даље се месо припрема без пржења наврелом уљу, без запршке и зачина. Када се месо пече, оно се може пећи у рерни или се грилује без масноће.
Дете треба да узима сву храну у количини према свом апетиту, без присиљавања.
Пред први рођендан полако се уводи и беланце кокошијег јајета.
У другој години живота деца узимају релативно мање хране него у периоду одојчета, пошто се успорава брзина раста у висину и пораст телесне масе.
Препоручује се наставак дојења по жељи, обично 2 до 3 пута у току дана. Деца узимају мање млека (не треба више од 500 мл дневно), а више чврсте хране према њиховом избору. Треба им свакодневно нудити разноврсну храну из свих група намирница, да би унели што више храњивих материја у свој организам. То су, поред млека и млечних производа, месо и/или риба и јаја, поврће, воће, хлеб и друге житарице и производи од житарица.
У овом узрасту дете може да једе храну припремљену за остале укућане, али је ипак не треба јако зачињавати (што је свакако добро за све узрасте). Између оброка дете може да пије воду и чај без шећера.
После првог рођендана постепено се уводи јагодичасто и цитрусно воће.
 

Пратите нас на нашем Јутуб каналу