Интелигенција код деце
У последњих 20-ак година одговор на питање шта је интелигенција и које све врсте интелигенција постоје, знатно су се променила. У науци се данас све више помињу социјална, емоционална, практична, морална, политичка, спиритуална, предузетничка... дакле различите врсте интелигенција, иако се не вреднују све једнако. Данас се осим квалитета, дубине и брзине резоновања, повезивања идеја - у обзир узимају и неки други фактори личности, који доприносе свеукупној способности адаптације. Тако да се интелигенција све више дефинише као свеукупна способност адаптације, свеукупан репертоар знања, вештина, капацитета, којима нека особа располаже и које може да стави у службу што успешније адаптације на средину. У складу са тим промењен је и начин вредновања дечије интелигенције.
"Оно што ће негде пре показати да је дете интелигенто или интелектуално даровито је колико оно самостално овладава неким вештинам,,колико добро резонује и повезује неке ствари, а не толико колико је у стању да нешто репродукује оно чему смо га ми подучавали. Родитељи који су доводили своју децу на тестирање да би проверили да ли су даровита а то су чинили зато што њихово дете веома рано зна азбуку или да броји и сл. углавном су грешили. Они који су доводили децу на тестирање јер су приметили да је дете имагинарно, страшно добро лови информације,.уме да повеже, да увиђа неке ствари, а да му то нико није показао претходно, ти родитељи су добро проценили да се ради о заиста интелигентној деци. Дететова заинтересованост и радозналост, питања која поставља су најбољи показатељ у раном узрасту, када су деца сувише мала да би се применили тестови“ - каже др Ана Алтарас Димитријевић, психолог.
С обзиром на то да се интелигентно дете може уочити на веома раном узрасту, стручњаци данас углавном говоре о флуидној и кристализованој интелигенцији.
„Раније се сматрало да је та флуидна интелигенција нешто што је урођено и из чега се у току процеса учења рађа та друга кристализована интелигенција. Данашње становиште је да су обе равноправне у погледу тога клико су одређене генетеским факторима, али флуидна интелигенција се односи на општу способност резоновања која не захтева поседовање одређених знања из неке области. Ова кристализована је интелигенција знања. Зашто и како знање третирамо као интелигенцију? Зато што се угл. не ради о знању које сте научили бубајући већ о знању које сте покупили, упили, „отели“ из своје средине на основу својих интелектуалних капацитета. У том смислу је знање једне особе и његова ширина и дубина итекако добар индикатор њених интелектуалних капацитета.“
Диференцирање врста интелигенција карактеристично је и за дечији узраст. Поред поменуте флуидне и кристализоване интелигенције, у дечијем добу важна је и такозвана просторна интелигенција. Јасно увиђање просторних односа може се уочити али и подстицати на раном узрасту и то у областима ликовне и музичке културе као и у математичком представљању. Емоционална интелигенција је посебно важна и о њој ће више речи бити у следећој емисији.
