Емоционална интелигенција код деце
Захваљујући развоју психологије дефиниција интелигенције се значајно променила. Више се не говори о једној интелигенцији и њеној количини, већ о различитим врстама интелигенције које се не вреднују једнако. Тако се осим квалитета, дубине и брзине резоновања, повезивања идеја - у обзир узимају и неки други фактори личности који доприносе свеукупној способности адаптације – која је кључни критеријум за вредновање интелигенције. У томе посебан значај има такозвана емоционална интелигенција.
„И наше емоционално функционисање јесте устројено према неким правилима и без обзира на то што ту постоји простор за разлике међу људима, за субјективне доживљаје итд., ми углавном можемо да предвидимо шта ће бити емоционални исход неког догађаја, знамо да ли ће нека особа реаговати тугом или радошћу на неки догађај, па чим постоје правила постоји и основа да се говори о нечијој спосбности да увиђа та правила и да проникне у та правила која регулишу наше емоционално функционисање. Теорисјки има основа да говоримо о посебној емоционалној интелигенцији, а и тестови за мерење емоционалне интелигенције заиста мере нешто другачије од оних класичних тестова интелигенције.“ - каже др Ана Алтарас Димитријевић, психолог.
Иако још увек не постоје инструменти за мерење ове врсте интелигенције на предшколском узрасту, стручњаци сматрају да је то вероватно период када се она најинтезивније развија.
„Емоционална интелигенција је свакако ближа овој интелигенцији знања. Да бисте били емоционално интелигентни потребно је доста искуства и треба да проведете неко време у одређеној средини да бисте проникли у правила по којима људи функционишу у тој средини. Дете треба неко време да одраста уз своје родитеље, браћу, сестре и неке друге људе, другаре, да би видело како се емоционално реагује и да би могло да похвата сва та правила. То је прави и можда (пре)велики изазов за психологију да се позабави тиме како би се за све те узрасте процењивала емоционална интелигенција. Дакле, треба дати детету неко време да стекне нешто што би се могло назвати емоционалном интелигенцијом.“ - закључује др Ана Алтарас Димитријевић
Дакле, емоционалну интелигенцију чине способност саморазумевања, сагледавања својих способности, потреба и осећаја, способност самоконтроле властитих емоција као и самопоуздање, способност емпатије и способност успостављања и одржавања складних међуљудских односа. Зато је ова врста интелигенције уско повезана са социјалном интелигенцијом што заједно представља вештину која је кључна за успех у тимском раду и другим животним ситуацијама.
