Асертивна комуникација

Основ мељудских односа је комуникација! Чак и када не говоримо, ми комуницирамо. Иако се примарно односи на речи –  комуникација није само то. Комуникација је и положај и покрет тела – невербална комуникација, чак и једноставно игнорисање односно нечињење – има своје значење.

Асертивна комуникација је један од начина спречавања конфликата и значајано је поље рада породичних терапеута – јер се ова врста комуникације учи.
Од квалитета комуникације зависи степен задовољства у породичним односима, а добра комуникација је окосница стабилности брака и породице.

Ако родитељи сарађују, покушавају да се ускладе и пронађу компромисна решења, онда се ствара подстицајна клима породичних односа за дечији раст и развој- родитељи представљају моделе деци за учење асертивног типа комуникације. Уколико се непрекидно налазе у конфликтној комуникацији и никако не могу да се усагласе и договоре око својих различитости, онда су модел за учење агресивног типа комуникације. Терапеути се, на жалост, свакодневно сусрећу са применом неасертивне комуникације.

Терапеути препоручују коришћење Ја порука. Оне садрже поруку о томе како се родитељ осећа док дете нешто ради. Родитељско самооткривање веома је делотворно у смислу остваривања комуникације са дететом- уколико је родитељ храбар да се самооткрије онда детету пружа добар узор да покаже саосећање за његове потребе које су у том тренутку угрожене. Деца не знају како њихово понашање утиче на родитеље.
У свету и код нас све су популарнији тренинзи комуникационих вештина јер су корисни на свим нивоима комуникације.
Да бисмо успели да кажемо реченицу која је јасна и упутимо поруку која ће имати јасно значење за онога ко је прима, поготово на релацији родитељ- дете, треба да научимо да будемо смирени, да се емоционално контролишемо и активно слушамо. Чим дете осети да га родитељ активно слуша и има саосећања за његове потребе и осећања, онда је много спремније да изађе у сусрет родитељским захтевима.