(Не)безбедна школска дворишта

"Mommy of Two"

Где се ваша деца играју?

 

 

Имам сина који је завршио четврти основне у центру Београда. Одличан је ђак и јако воли да игра фудбал са другарима у школском дворишту јер је то једино ограђено место у околини. Мени је веома драго да се он дружи и бави спортом.

Међутим, у истом том школском дворишту основне школе, како ми син каже, скупљају се старији (средњошколци и старији до 20 год.) пуше марихуану (дувају) и узимају има лопту «да мало играју».

НЕ ЖЕЛИМ ДА МОЈ СИН ОД 11 ГОДИНА БУДЕ У БИЛО КАКВОМ КОНТАКТУ СА НАРКОМАНИМА!

Да ли је потребно да наглашавам да су сви који су стигли до хероина почели са марихуаном (иако сви који су пушили марихуану нису стигли до хероина).

Како да заштитим своје дете?
Шта ми као родитељи да радимо?

1. да му забранимо да игра фудбал у школском дворишту
2. да позовем друге родитеље деце са којима се мој син дружи – иако не видим шта сами родитељи могу да ураде осим да дежурамо на смену – па чак и тада како ја нпр. могу да се забраним десеторици младића да напусте школско двориште???
3. да се обратим милицији. У школи постоји школски полицајац који ради само током школске године и само када с деца у школи (а та школа не ради у послеподневним часовима). Школа је окружена амбасадама које имају своје полицајце али то није њихов посао
4. да ли да зовем директора школе да затвори двориште (као што су урадили у суседној школи па се деца ломатају и прескачу ограду да би се играла у «својој» школи)

Син ми већ објашњава како не улази у директан сукоб (када им узимају лопту) са старијима јер су много већи од њега. То ми говори да ме умири јер види да ме је страх, да се плашим да га неко не повреди.
Супруг и ја слушамо шта нам дете прича. Он у ствари тражи савет и помоћ а ми не знамо шта да урадимо нити како да му помогнемо и најсрећнији би били да нисмо ни суочени са оваквом врстом проблема.

Нема потребе да разрађујем причу даље. Када се наркомани запате у основној школи какве то даље последице има и колика је то опасност за сву децу.

За мене као родитеља, када почне прича о наркоманији, завршава се свака друга прича о животу. Не знам да ли постоји још нешто што ме толико плаши и пред чим се осећам тако немоћно.

Каква су ваша искуства? Имате ли добрих решења?