Могу ако хоћу! (Муцање)

Муцање је поремећај у комуникацији. Иако писани документи постоје још од старог египатског писма, до данас се не зна шта је узрок томе.
Муцање се најчешће јавља у предшколском узрасту, између 4. и 6. године. Када родитељи примете проблем, треба само да прате, јер подаци указују на то да се муцање код цак 75 одсто деце потпуно спонтано изгуби.
Уколико муцање не престане, родитељи треба да се јаве логопеду у развојном саветовалишту или вртићу, који ће одлучити како и шта даље да се ради.
Када дете крене у школу то је нови изазов за муцање, које, ако је већ постојало, може да прерасте у велики проблем. Зато је сарадња између родитеља, терапеута и учитеља јако битна.
У свету је данас много оних који муцају. У Београду је први клуб особа које муцају основан 2005. године.
Што је дете млађе, већа је шанса да потпуно исправи свој говор. Код деце нема секундарних појава- изражене стрепње, стида и других негативних емоција које успоравају ток лечења. Међутим, не треба одустајати од терapiје ни у каснијем узрасту. Напротив. Муцање није несавладив непријатељ, већ нешто што може да се обузда и контролише. Један од важних ослонаца за самопомоћ је и интерактивни приручник са охрабрујућим насловом „Могу ако хоћу“.

Пратите нас на нашем Јутуб каналу