Jednaka prava za sve - da ili ne? (2. deo)

Date: 
23. September 2012 - 17:03

U prethodnoj priči smo imali situaciju gde Lisabeth sa svoje dve sestre živi sa mamom koja je ometena u razvoju, bilo je to pre četrdeset godina.
Da li se danas nesto izmenilo?
U ovoj studiji, gde je obuhvaceno 266 porodica u kojima osobe ometene u razvoju imaju decu, posmatra se njihov odnos, povezanost i saradnja sa nadležnim sluzbama za pružanje pomoći i podrške takvim porodicama u čijem su sklopu i hraniteljske porodice kojima se deca u određenim situacijama predaju na negu, čuvanje i staranje, kao i odnos unutar samih porodica.
Prvo zapažanje je da je pravo na roditeljstvo ovakvih osoba nadređeno pravu na normalno detinjstvo. Dolazi se do zaključka da je primarno pravo na zasnivanje roditeljstva osobama ometenim u razvoju, pri čemu se deca stavljaju u drugi plan, pri tom se javlja problem nedovoljno edukovanog broja socijalnih i zdravstvenih radnika koji bi na pravilan način pristupali deci pomenutih roditelja. Drugim rečima, deca su žrtve koje se koriste u svrhu ostvarivanja prava "odraslih" da postanu roditelji. U prilog tome govori i opšti stav nadleznih službi da je svest o hendikepiranosti nužan i dovoljan razlog da neko obavlja roditeljsku dužnost. Postavlja se pitanje, kako se od osobe koja ima mentalne funkcije na nivou deteta i ponaša se kao dete, može očekivati da se samostalno stara o svom detetu. Iskustva pokazuju da roditelji koji ne mogu do kraja da ispune svoju roditeljsku dužnost, u nemoći, imaju vrlo velike zahteve u odnosu na svoju decu, deca sa druge strane vrlo brzo preuzimaju ulogu odrasle osobe, preuzimaju odgovornost kako za sebe tako i za svoju braću i sestre, prestaju da budu deca i postaju roditelji svojih roditelja.

Primer: mama plače, potrosila je pare, četvorogodišnja cerka je teši, nije bitan razlog zbog kojeg mama plače, već da je ona preuzela ulogu roditelja i nije više dete, jer mama je ustvari jedno malo dete kojem treba uteha.
Kod novorođene dece pristupa se metodama navijanja satova u razmacima kada bi dete trebalo da jede, međutim, pokazalo se kad bi god nešto iskrslo van vremena na koje je sat bio navijen, nastupila bi panika, nesnalaženje i potom bi ceo proces morao ponovo da se odvija.
Jedan od načina doprinosa društva u ovakvim situacijama je upućivanje dece osoba ometenih u razvoju u hraniteljske porodice. Medjutim, ni ova metoda se nije pokazala kao delotvorna za decu. Ili se odluka o oduzimanju deteta ne donosi na vreme, pa su štetne posledice po dete vec nastupile, ili se donose uz protivljenje bilo deteta, bilo roditelja, pa se sprovode poluprisilnim putem. Pri tom deca koja se na taj način oduzimaju od roditelja , ostaju u kontaktu sa biološkim roditeljima viđaju se i održavaju kontakte sve u cilju poboljšanja odnosa, nakon čega sledi povratak roditeljima. Sa šesnaest godina dete samo može podneti zahtev za smeštaj u hraniteljsku porodicu.

Zalaganje Lisbeth Gunarsson, posle niza godina bavljenja ovim problemom, uz saradnju eminentnih stručnjaka sa bogatom literaturom iza sebe, a istovremeno i osobom koja je sama prošla kroz pakao odrastanja u porodici do koje prava pomoć nikad nije doprla, završava se konstatacijom da celokupno društvo zatvara oči po pitanju realizacije osoba ometenih u razvoju kao roditelja sa svim pravima i obavezama koje podrazumeva odnos dete i roditelj. Obraćajući se nadležnim organima uz predlog sa se sprovede ozbiljna diskusija u pogledu odvraćanja ovakvih osoba od ideje roditeljstva naišla je na protivljenja uz argumente da bi to bilo poražavajuće i uvredljivo po iste.
Na kraju se ističe da je ovo manje više , jos uvek, tabu tema koja se ušuškano, kao politički pamflet uljuljkuje u svojoj nemoći da dokaže jednu sasvim očiglednu cinjenicu. Zakoni se donose svakodnevno, u Švedskoj velika većina u najboljoj nameri. Ali ponekad to vodi ka potpunom apsurdu, gde se zaboravljaju sasvim jednostavni prirodni zakoni. U jednoj zemlji gde socijalna služba zasluženo nosi epitet najhumanije otkriva se polako rastuća pukotina. Hendikepirani članovi švedskog društva su uskrsli socijalno do neverovatnih razmera gde se ipak njihova deca prećutno žrvtuju samo da se ne bi narušila opšta idilična slika.

Languages